Crkva na jugu Srbije čudo za nerotkinje!

Vražji kamen i neobična crkva na njemu.

Volite li legende? Ja ih obožavam! Pre no što vam ispričam sve legende o ovom mističnom mestu da krenemo od početka a to je gde se tačno nalazi Vražji kamen i crkva Presvete Bogorodice. Ova neobična formacija stena se nalazi na jugoistoku Srbije na 5km od Trgovišta, u blizini sela Donja Trnica. Reka Pčinja je davno i stvorila svoj put, a samim tim i napravila ono što sada znamo po nazivu Vražji kamen, a nekadašnji Prosečnik.

Legende o nastanku Vražjeg kamena su brojne, a ja ću vam ispričati neke od njih. Nekada davno đavoli su hteli da preokrenu tok reke Pčinje da teče prema Bugarskoj. Lomili su stene sa obala kako bi spojili obale ove reke ali im to nije polazilo za rukom. Pošto im je ponestalo opcija, uputili su se ka kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru i tu su našli ogromnu stenu. Stavili su je na leđa i krenuli natrag da još jednom pokušaju da pobede prirodu. Pošto su bili u strahu da ljudi ne otkriju njihove namere bacili su stenu pored neke vodenice. I tako je prema predanju nastao Vražji kamen.

Druga legenda kaže da su Pčinjani godinama pokušavali da sazidaju crkvu pored reke. Međutim, sve što obi oni danju sagradili, đavoli bi noću odnosili i stavljali na Vražji kamen. Navodno su bili ljuti na seljake zato što ih nisu dovoljno poštovali. Čuj, da poštuju đavole. I tako kamen, po kamen, nastala je crkva na Vražjem kamenu. Inače, meštani i dan danas prepričavaju kako su seljaci u Šajincu bili u stalnoj zavadi sa đavolima. Do samog vrha ovog lokaliteta može se doći autom, ali i pešaka nije daleko. Auto možete ostaviti pored glavnog puta i prvo otići do drvenog mosta koji meštani koriste svakodnevno. Most je zreo za zamenu i prava je avantura preći preko istog. Sa tog drvenog mosta pruža se prelep pogled na stene i baš kad stanete na tom mestu i uputite pogled ka Vražjem kamenu, samo jedna misao će vam proći kroz glavu a to je: Prirodo, moćna li si!

Nakon toga obavezno se uputiti na sam Vražji kamen. Ono što moram da napomenem jeste da mene ovo mesto neodoljivo podseća na Đavolju varoš. Drugačije je a pak vrlo slično. Ja Vražji kamen nazivam dalekim rođakom Đavolje varoši. Uživanje na ovom kamenu je neizostavno. Pogled sa Vražjeg kamena izaziva divljenje svakog pravog ljubitelja prirode. Čak i oni koji ne uživaju baš nešto u prirodnim blagodetima neće ostati ravnodušni, garantujem. Vrlo malo ljudi zalazi ovde, bar je tako bili kada smo mi bili, a bili smo 2 puta, tako da možete imati ovo mesto samo za sebe. Reka Pčinja mirno ali silovito teče a zalazak sunca sa ovog mesta je nešto što se ne da opisati, morate to videti svojim očima.

Osim što kruže legende o ovoj formaciji stena na samoj granici sa Bugarskom i Sevenom Makedonijom, legende postoje i o crkvi koja se nalazi na samom Vražjem kamenu. Prema zapisanim podacima crkva Presvete Bogorodice iliti nekadašnja crkva u Prosečniku, je sazidana u periodu od 1355. i 1375. god. u vreme vladavine sina velikog cara Dušana, Stefana Uroša V. Ono što je zanimljivo u vezi ove crkve na steni jeste da se ovde niko ne krsti, ne venčava niti se obavljaju bilo kakve ceremonije. A zašto? Veruje se da je crkva ukleta.

Postoje 2 legende o ovoj crkvi, jednu ste već pročitali, a druga je po meni mnogo zanimljivija i nekako poetičnija. U davna vremena zavoleli su momak i devojka. Momak je bio iz bogate porodice a devojka iz siromašne. Njegovi naravno nisu odobravali tu vezu ali uprkos svima i svemu oni su rešili da se venčaju. Venčanje se održalo baš u ovoj crkvi Presvete Bogorodice. Kada su izašli iz crkve, prema običaju mladenci su zajahali okićene konje. Međutim, konj se uplašio (neki kažu od dranja i vikanja svatova, neki kažu da ga je đavo uplašio) i survao se u provaliju zajedno sa mladoženjom na leđima. Mlada nije oklevala ni časa i skočila je odmah u provaliju za svojim suprugom. Tako se veselje pretvorilo u žalost, a od tada se ovde niko više ne venčava niti krsti.

Međutim, uprkos verovanju da je crkva ukleta mnogi parovi koji imaju poteškoće da dobiju decu dolaze ovde i traže spas. Kada smo prvi put bili na ovom mestu, čula sam da mnoge nerotkinje dolaze krišom i stružu prah sa neke freske i to odnesu kući i piju, verujući da će tako dobiti naslednika. Pak, kad smo bili drugog puta, sreli smo oca Miroslava u crkvi koji nam je ispričao da je tu priču neko proneo selom i da to ne bi trebalo da se radi. Ispričao nam je i da je priča o “lečenju“ steriliteta istinita ali u malo drugačijoj režiji. Mnogi parovi koji ima problema sa dobijanjem potomstva se obraćaju ocu Miroslavu da im očita molitvu u crkvi Presvete Bogorodice. Kaže da mu se do sad javilo par parova koji su uspeli u svojoj misiji začeća trudnoće. Ukoliko želite da se čujete sa ocem Miroslavom u vezi molitve, možete mi se obratiti i ja ću vam dostaviti njegov broj telefona, pošto nam ga je dao u te svrhe. Otac Miroslav ne boravi stalno u crkvi, već samo dolazi po pozivu.

Nadam se da ste i vi uživali u ovim legendama kao i ja kad sam ih prvi put čula. Uvek je lepo da naučite nešto novo i zanimljivo. Da li verujete u legende, to već zavisi od vas. Pogledajte i video zapise sa ovog neobičnog i nesvakidašnjeg mesta.