Da li su cene jeftinije negoli u Srbiji?
Skoplje, glavni grad Severne Makedonije, idealan za vikend beg. Uvek prepun turista, nekima se sviđa, neki ga nazivaju evropskom prestonicom kiča. Nažalost, ovaj grad je 1963. god. pogodio veliki zemljotres, a posledice su bile ogromne. Na hiljade života je ugašeno, a mnogo veći broj je ostao bez krova nad glavom. Osim toga, gradski spomenici i obeležja su sravnjani sa zemljom. Zato su gradske vlasti 2014. god. započeli megalomanski projekat koji bi Skoplju povratio staru slavu. U suštini to se završilo tako što je Skoplje danas prepuno spomenika koji krase svetske metropole. Prostim rečima, na svakih 10m možete naići na poneki spomenik. Neki bi u šali rekli da skoplje ima više spomenika negoli stanovnika.
Sve ove stavke ne menjaju činjenicu da je Skoplje izuzetno posećeno u svako doba godine, a naročito za vreme praznika i to od strane ljudi iz susednih i bratskih zemalja. Mi smo obilazak Skoplja započeli tako što smo parkirali auto u podzemnu garažu Gradskog trgovinskog centra Skoplje. 4 sata parkiranja nas je koštalo 290 denara (denar je otprilike duplo jači od dinara, tako da sve množite sa 2 i dobićete cenu u dinarima). Čim izađete iz garaže, pred vama će se ukazati Porta, tj. Trijumfalna kapija, a zamslite niste u Parizu, nego u Skoplju. Od Trijumfalne kapije počinje pešačka zona.
U samoj blizini nalazi se glavni trg u Skoplju, Trg Makedonija, a centralno mesto zauzima Aleksandar Makedonski na konju, okružen lavovima. Vrlo zanimljiva kombinacija. Tu smo rešili da predahnemo od puta u jednom kafiću odmah do trga i da popijemo kafa. Cena espresa je 90 denara, što je više nego povoljno za glavni grad.
Nastavljamo dalje ka mostovima ovog grada koji se prelaze preko Vardara i i dalje upijamo novi deo grada Skoplja. Prvi most na koji nalazimo jeste Dušanov most ili Kameni most i ovaj most je verovatno jedina autentična stvar stvar iz prošlih vremena. Kažu da je most sagrađen za vreme cara Justinijana, u VI veku a da je dograđivan neposredno pre krunisanja srpskog cara Dušana, pa otud i naziv – Dušanov most. Ispod ovog mosta se nalazi možda i najzanimljiviji spomenik u Skoplju, kupačice u Vardaru.
Prelazimo Dušanov most i šetnju nastavljamo sa druge strane Vardara. Vrlo je čisto, smeća nema i sve pohvale i za turiste i za ljudi koji rade na tome da im je grad čist. Sledeći u nizu je Most civilizacije. Na ovom mostu se nalaze brojne statue podignute u čast učenih ljudi koji su rođeni u Makedoniji.
U nastavku je Most umetnosti a tu se nalaze statue poznatih makedonskih umetnika.
Pored ovih mostova tu je i ogromna zgrada Arheološkog muzeja, Narodno pozorište i Filharmonija. Ono što je zanimljivo i pomalo tužno jeste da se ovde nalaze i dva velika broda na reci, ali ne oni koji plove. Saznala sam da su to nekad bili restorani, međutim sada su to samo olupine i stecišta otpada i verovatno koječega u noćnim časovima. Ne razumem zašto to vlasti ili ne srede ili uklone jer baš stvara ružnu sliku, a naročito u glavnom gradu jedne zemlje.
Nakon iščuđavanja šta ovi brodovi rade ovde, vraćamo se do Dušanovog mosta i prelazimo u stari deo grada. Obavezna tačka prilikom posete Skoplju je Skopsko kale iliti Skopska tvrđava. Ono je pogodno jeste što je u Skoplju sve blizu i sve možete obići pešice i bukvalno vam je za sve to potreban jedan dan. To svakako ne znači da ne trebate ostati i par dana ako ste u mogućnosti. Sa tvrđave se pruža sjajna panorama na Skoplje, tako bar kažu, mi nismo uspeli da uživamo u pogledu zato što je vidljivost bila veoma loša. Ulaz u tvrđavu se ne plaća. Tvrđava je prema nekim izvorim sagrađena isto za vreme Justinijana u VI veku, a zatim dograđivana u X i XI veku. Srpski car Dušan je krunisan 1346. god. na Uskrs, negde u ovoj tvrđavi, tj. u nekom svetilištu ali mi nigde nismo videli oznaku za tako nešto. Sve u svemu prelepo ostaci istorije, ali bi Makedonci mogli malo više da povedu računa o ovoj tvrđavi. U samoj blizini Skopskog kalea, nalazi se i Dušanova crkva iliti crkva Sveti Spas. Od tvrđave pređete ulicu koja je još uvek od kaldrme, prođete pored jednog kafića i videćete oznaku na zidu za ovu crkvu.
Crkva Sveti Spas u Skoplju je zadužbina cara Dušana. Drugačija je od svega što sam do sada videla, unutrašnjost je predivna. Zanimljivo je da je ckrva do pola ukopana u zemlju, tako da kad uđete u istu, praktično ulazite u podrum. Nekad se u sred crkve nalazila kamena ploča sa grbom cara Dušana. Srpska obeležja na toj ploči su uništena. Na zidovima je deo freski prekrečen. Sa gorkim ukusom u ustima smo izašli iz ove crkve. Ulaz u crkvu se plaća 120 denara. U dvorištu se nalazi kameni sarkofag u kojem je telo Goceta Delčeva, makedonskog revolucionara.
Odmah ispod izlaza iz dvorišta Dušanove crkve, jedna uličica vodi u totalno drugačiju atmosferu, stari deo grada iliti Staru Čaršiju. Ova čaršija je najveća čaršija na Balkanu van Istanbula. Ovde preovladava duh Istanbula. Ulice su pune ljudi, raznih nacionalnosti. Male zanatske radnje doprinose tome da se osetite kao da ste se našli u totalno drugom vremenu u prošlosti. Ono što mi je zapalo za oko jesu zlatare, kojih ima dosta i koje su podsetile na one u Novom Pazaru.
Osim trgovačkih radnji i kafića, tu su i ćevabdžinice. Naravno da smo morali da probamo ćevape, tj. nismo morali ali smo bili gladni od celodnevnog šetanja. Seli smo u restoran Aga koji je više brza hrana, ali svi su takvi u Staroj Čaršiji. Ćevapi su bili teleći i vrlo ukusni, a naročito nam se svideo somun koji je bilo preliven zejtinom i vegetom. Uz ćevape ovde služe kečap i majonez. Cena za 10 ćevapa je 160 denara, somun je 50 denara (dovoljan za 2 osobe), a Koka Kolu smo platili 60 denara.
Na severnom kraju Stare Čaršije se nalazi Bit Pazar, najveća pijaca u Skoplju. Tradicija je da se ovde kupuje utorkom i petkom, ali pijaca radi svaki dan. Mi smo se u Skoplju obreli u utorak i imali smo želju da malo više ispitamo ovu pijacu, da vidimo šta se nudi, koje su cene ali to nismo uspeli zbog prevelike gužve. I pre nego što smo pošli, odustali smo i dogovorili se da u nekom narednom perodu opet dođemo do Skoplja i detaljno ispitamo ponudu Bit Pazara. Nakon neuspele akcije istraživanja buvljaka, rešili smo da se vratimo do auta i pođemo do planine Vodno, koja se nalazi na oko 20 min. vožnje od centra Skoplja. Gondola polazi od podnožja i to do Milenijumskog krsta koji je visok 66m i jedan je od najvećih na svetu. Pre gondole imate parking gde ostavljate auto ali avaj, tog dana kad smo mi bili žičara nije radila. Elem, žičara ne vozi svakog ponedeljka i svakog poslednjeg utorka u mesecu, zbog održavanja. Tako da nismo uspeli da vidimo ovaj krst i to smo ostavili za sledeću posetu.
Vratili smo se do grada i rešili da proverimo cene u jednom tržnom centru i to u Skopje City Mall-u. Parkirali se u podzemnoj garaži ovog tržnog centra ali ovde parking nije besplatan kao u Srbiji. Za oko sat i po vremena, platili smo 40 denara. Ovaj šoping centar je identičan Delta šoping centru u Beogradu, a cene u radnjama su iste kao i u Srbiji. Što se tiče hrane u tržnom centru i popularnih franšiza, ovde imate KFC i Burger King. Nemaju MekDonalds. Cene u KFC-u su dosta niže nego u Srbiji ne znam zašto. Burger King je jeftiniji od MekDonaldsa, porcije su veće. Ivanu se nije nešto svideo, više je za MekDonalds a meni je Burger King bio ukusniji, pa vi vidite.
Nakon jela, rešili smo da još jednom prošetamo kroz glavni trg i da vidimo kako ovaj deo izgleda noću. S obzirom da smo posetili Skoplje za vreme Novogodišnjih praznika, sve je bilo okićeno, a za nečiji ukus možda i previše ali meni se svidelo. Na postavljenoj bini muzičari su se spremali za nastup. Moram da priznam da sam bila malo razočarana zato što sam očekivala da spomenici i zgrade svetle malo više, ali ništa od toga.
Dan smo priveli kraju u Gradskom trgovinskom centru (gde smo se opet parkirali, očigledno da skoro uvek ima mesta za parkiranje, što je super) i to u čuvenoj poslastičari Šeherezada. Ja sam pojela Čokoladnu kocku koja je bila ukusna i košta 70 denara, a Ivan se odlučio za Baklavu i Tulumbu, obe su pile po 60 denara.
Na samom kraju ovog bloga mogu da kažem da se meni Skoplje svidelo i da situacija sa spomenicima nije toliko strašna kao što neki tvrde. Ima mnogo lepih stvari za videti i obići, naravno i zameziti. Nismo uspeli ovog puta da obiđemo sve što bi trebali u Skoplju, a nismo ni mogli da jedemo sve što smo zamislili, zato ćemo u narednom periodu sigurno još nekad doći u Skoplje i zaokružiti ovu priču.
Do tad pogledajte i video o ovom putovanju na mom You Tube kanalu.
Comments