Na samo 25km od Niša u dolini Toponičke reke, nalazi se jedan skriveni dragulj naše lepe Srbije – Banja Topilo. U prvi mah, ova banja više podseća na izletište ali s obzirom na lekovita svojstva njenih izvora reći ćemo da je u pitanju banja. Mogu slobodno da kažem da je ova banja poprilično nerazvijena u smislu da postoji samo jedan mali objekat unutar koga se vrši “lečenje“ i da napolju postoji jedna česma gde možete natočiti vodu za piće i umivanje. Status banje je poprilično nerazumljiv, bar meni, takoreći nerešen zato što se zna tačno kad banja radi, da li je objekat legalno podignut ili ne i u čijem je vlasništvu ali u ovom blogu time se nećemo baviti.
Banja Topilo se prvi put pominje u zapisu iz 1832. god. gde narod proklinje spahiju zbog visokih naknada za topljenje konoplja u toplim izvorima ove banje. Otud i banji ime – Topilo. Meštani su takođe od davnina koristili ove izvore za lečenje a sada ćete čuti i neke priče koje se prenose među narodom. Nekada davno čobani su čuvali ovce u blizini banje i jedan od njih se ukočio i nije mogao da hoda. Drugi čobani nisu znali šta da rade sa njim pa su ga uneli u topli vir i nakon nekoliko sati čovek se otkočio i prohodao. Druga priča pak govori o lekovitim svojstvima blata ove banje. I opet ima veze čobanima i ovcama. Legenda kaže da je jednoj ovci opala vuna i čobanin joj je namazao blato iz banje i nakon nekoliko dana, nova vuna je počela da raste.
Znam da vas zanima temperatura vode u banji i ona iznosi 34 stepeni. Ljudi dolaze ovde da se leče od reumatizma i nervnih oboljenja, a kao što sam već rekla voda se koristi i za piće. U tom slučaju je dobra za bolesti želuca i creva, žučne kese kao i za bubrege i mokraćne kanale. Unutar objekta postoje 2 bazena, a jedan od njih je namenjen samo ženama.
U samoj blizini banje Topilo nalazi se i Biserna pećina. Ova pećina nije istražena i to zato što je 80-ih godina ulaz u pećinu bio zazidan, pošto je za potrebe vodovoda voda bila kaptirana. Od kako taj vodovod nije više u funkciji, ulaz je ponovo otvoren ali još uvek nisu rađena istraživanja. Ono što je poznato jeste da pećina ima nekoliko većih dvorana sa jezerima i da je pre zatvaranja u njoj pronađena podvrsta slepog, nižeg račića Trisconiscus bononiensis, koja ne postoji više nigde u svetu. Ne zna se da li je ova vrsta nakon zatvaranja uspela da preživi.
Iznad banje se nalazi vidikovac po imenu Pazaranski kamen. Odatle se pruža pogled na celu banju koja nije velika, ali i na okolinu koja ostavlja bez daha. Odavde možete videti i brojne manje i malo veće pećine koje nalaze svuda oko banje. Prema priči, baš u ovim pećinama, pazaranski rod iz Vele Polja se sakrio od kuge u prvoj polovini XIX veka i ovaj vis po njima nosi nosi ime. Put do banje je lepo obeležen i asfaltiran tako da bez problema možete stići bilo kojim automobilom .
Pogledajte i video na mom You Tube kanalu Jovana Jovic.
Comments