Već duži niz godina sam želela da posetim Pargu i konačno sam to i uspela! Ovaj gradić
u Grčkoj, na obali Epira me nije privukao samo zbog svojih plaža, već i zbog svoje duge
i zanimljive istorije. Pargu nazivaju i nevestom Epira i ovaj grad je najpoznatije letovalište
na toj obali. Ovaj grad izlazi na Jonsko more i vrlo je specifičan zbog svoje šarenolikosti
u arhitekturi. Ja za ovaj grad kažem da je “instagramičan.“ Parga je od Grdelice (naša polazna tačka) udaljena 650km i nama je trebalo oko 8 sati vožnje kolima da stignemo
na destinaciju. S tim što na granici nije bilo gužve uopšte.
U samom gradu postoji gradska plaža koja je baš mala i veći deo je prekriven ležaljkama obližnjih kafića. Uvek je gužva i vrlo je malo prostora da postavite svoj suncobran i ležaljku. Voda je vrlo prozirna i čista, iako u svakom trenutku na ovoj plaži ima previše ljudi za moj ukus. Odmah iza ove plaže, tj. iza rta nalazi se još jedna plaža, Piso Krioneri. U odnosu na gradsku plažu, ovde ima manje ljudi, a sama plaža je okružena stenama. I ovde ćete imati više mesta da zabodete suncobran i postavite ležaljku. Osim ove dve male plaže, u blizini grada se nalazi i Valtos plaža, jedna od lepših plaža koje sam videla, prostrana, čista, sa dovoljno ležaljki iz kafića, kao i dovoljno prostora da postavite svoju “opremu“.
Do Valtos plaže možete otići taxi brodićem koji na svakih pola sata vozi iz centra Parge,
a možete i prepešačiti ili otići autom. Ukoliko rešite pešaka da idete do ove plaže, trebaće vam oko 20 minuta. S obzirom da smo mi bili krajem septembra, gužve su bile manje pa je na parkingu imalo mesta da ostavimo auto ali u jeku sezone nisam baš sigurna koliko je to izvodljivo. Cena za 2 ležaljke i suncobran na ovoj plaži je bila od 12 – 15e, i niste obavezni da naručite piće. Cena kafe se kretala oko 4e. Valtos plaža je duga 3km, pesak je malo krupniji za moj ukus, ali ništa strašno, a voda ima savršeno smaragdnu boju. Ova plaža mi se baš svidela i najviše smo se kupali na njoj.
Pre nego što vas upoznam sa ostalim plažama u okolini Parge, red je da vam malo bliže uputim u vrlo burnu i zanimljivu istoriju ovog grada. Jedan od simbola Parge je Venecijanska trđava koja razdvaja grad i plažu Valtos, takoreći, nalazi se između njih. Od grada do tvrđave vode 64 magareća stepenika, a zašto magareći? Pa zato što su se nekad namirnice i potrepštine za tvrđavu dopremale magarićima. Sa ove tvrđave se pruža jedan od lepših pogleda na grad sa jedne strane, a sa druge strane na Valtos plažu.
Ulaz u tvrđavu se ne plaća, ali se u neko doba kapije zaključavaju tako da nećete moći kasno noću da tumarate ovde. Prema nekim podacima tvrđava je sagrađena 1320. god. od strane Mlečana. U tvrđavi je nekad bilo oko 400 kuća i 8 kula. Iz daleka Venecijanska tvrđava ne izgleda prostrano, ali kad krenete u obilazak uvidite da to baš nije tako. Generalno je tvrđava u zapuštenom stanju, pitanje je da li je ikada i obnavljana i prava je šteta što Grci dopuštaju da takva jedna građevina ne bude malo više sređena i prilagođena za turiste.
Postoje priče koje kažu da je Parga postojala još u kamenom dobu, ali prvi pisani podaci o gradu potiču iz 1320. god. Tokom vekova kroz Pargu su prošli razni osvajači i to Mlečani, Turci, Rusi, Britanci, Francuzi i Turci. Jedna zanimljivost u vezi Parge što je Napoleon nakon izgubljene bitke kod Vaterloa poklonio Velikoj Britaniji grad Pargu, ali Britanci ga nisu hteli. Zbog toga je Velika Britanija prodala Pargu Ali Paši. Ali Paša je pre toga više puta pokušao da osvoji Pargu ali bezuspešno i na kraju je “osvojio“ kupovinom. Međutim, to što Velika Britanija u prošlosti nije bila zainteresovana za ovaj grad, danas ne sprečava turiste iz Velike Britanije da okupiraju Pargu. Prilikom naše posete najviše turista je bilo baš iz Velike Britanije. Parga je konačno postala slobodna i vraćena u okrilje Grčke države 1913. god.
Kad smo prvi put kročili u Pargu učinilo mi se da se radi o malom gradiću i da će biti lako da ga obiđemo i to u jednom danu. Avaj, kakva greška! Grad uopšte nije mali i svaka ulica je priča za sebe i svugde možete videti nešto zanimljivo i drugačije. Šarenolike fasade izmamljuju poglede, a popločane uličice su uglavnom uske i svaka je drugačija na svoj način. Radnje sa raznim drangulijama se nalaze na “magarećim stepenicama“ a najveći broj taverni i kafića se nalaze pored mora, mada ih ima po celom gradu. Vrlo lep grad i ako volite da lutate, vrlo lako ćete se “izgubiti“ među uličicama u potrazi za savršenim kadrom. Parga je noću vrlo lepo osvetljena i u pogledu na svetla ovoga grada možete uživati
sa zidina Venecijanske tvrđave kao i sa par vidikovaca koji se nalaze na ulazu u grad.
Jedan od razloga zašto smo došli u Pargu je verovali ili ne, reka. I to ne bilo koja reka već Aheron iliti reka bola. Ne znam kako sam uopšte čula za ovu reku ali od trenutka kada sam videla kako Aheron izgleda na nekoj fotografiji na internetu, znala sam da moram da je vidim i uživo. Ova mitska reka se nalazi na samo 30km od Parge i pravo je uživanje bilo proći kroz kanjon i uživati u ovoj ledenoj reci.
Reka Aheron nosi ime po bogu Aheronu koji je i njen čuvar, a prema predanju ova reka prevozi duše mrtvih do podzemnog sveta i boga Hada. Boja vode je nestvarna i ja ne mogu da vam je opišem, fotografije će to bolje uraditi od mene. Kanjon nije ni nalik onima koje sam videla do sad, a temperatura vode iznosi oko 7 stepeni. Veći deo reke je plitak i možete je prepešačiti, ali postoje i delovi sa većom dubinom vode. Priroda u ovom području je bila vrlo izdašna i ako dolazite u ovaj deo Grčke, ne smete propustiti izlet do ove reke. Još jedna legenda o ovoj reci kaže da je boginja Tetida ovde okupala svog sina Ahila, držala ga je za petu i tako je Ahil postao besmrtan ali je imao samo jednu slabu tačku i to petu, zato što ga majka nije celog potopila. Vrlo zanimljiva leganda svakako.
Kad smo se vraćali za Pargu rešili smo da svratimo u Amudiu. Amudia je selo koje se nalazi na 17km od Parge i ovo selo ima ogromnu plažu. Baš pored ove plaže, reka Aheron se uliva u more i na mahove možete osetiti talase hladnije vode. Na ovoj plaži se ležaljke ne naplaćuju, dovoljno je samo da naručite piće. Ovde je pesak baš, baš sitan, onaj koji se zavlači svuda gde ne treba. Jedina mana ove plaže je što plićak i treba baš da se udaljite od obale da bi vam more prešlo preko struka. Ali svakako nije na odmet doći ovde jedan dan i uživati u zalasku sunca.
Nakon izleta na reku, red je da se vratimo na more i plaže, jer zato se ide u Grčku, a i neki od nas idu i zbog giros i školjke doduše. Na 4km od Parge se nalazi vrlo popularna plaža Lihnos, mada se meni ova plaža uopšte nije dopala. Na prvi pogled mi je delovala nekako prljavo i previše je bilo pikavaca po pesku. Plaža je velika i ima i ležaljki i suncobrana
a i dovoljno mesta da sami zabodete svoj suncobran. I ovde se ležaljke plaćaju i to od
10-15e. Do ove plaže možete doći i taxi brodićima koji kreću iz centra Parge.
Nakon Lihnos plaže koja nije bila po mom ukusu, našli smo plažu koja mi se možda
i najviše svidela. Reč je o Sarakiniko plaži koja se nalazi na oko 10km od Parge. I do nje voze taxi brodići a možete doći i kolima, ali je parking veoma mali i u jeku sezone teško da ćete naći mesto da ostavite auto. Plaža je mala i vrlo privatna, sa obe strane je okružuju stene. Voda ima prelepu boju, a pesak je šljunkovit i malo nezgodno za gaženje ako ste bosi. Ja sam nosila patike za vodu, tako da mi to nije predstavljalo problem.
Veći deo plaže je pokriven ležaljkama, tako da vrlo malo mesta ostaje da samostalno stavite vaše ležaljke. Cena za 2 ležaljke i suncobran je bila 10e i nije neophodno da naručite i piće. Cene pića su ovde niže nego u Pargi, kafa se kreće od 3e.
Ono što moram da napomenem da je ovde dubina mora malo veća i da se odjednom “upada” u duboko. Nema dugog plićaka. Ja sam najviše uživala na ovoj plaži i nekako
mi se najviše svidela od svih plaža koje smo posetili prilikom našeg boravka u Pargi.
Naspram gradske plaže u Pargi se nalazi i simpatično ostrvce Panagia iliti ostrvo Presvete Bogorodice. Do ovog ostrva možete doći brodićem, iznajmiti pedolinu, a možete i preplivati do njega, što sam i ja učinila. Ostrvo nije mnogo udaljeno od gradske plaže i ako ste u normalnoj kondiciji lako ćete preplivati do njega. Na Panagii se nalazi ostaci francuske tvrđave, ali je od nje vrlo malo toga ostalo, svega par zidina. Pak, sa ovih ostataka tvrđave se pruža možda i najlepši pogled na grad Pargu. Na ovom ostrvu se nalazi i 2 crkve. Jedna je vrlo mala, takoreći kao jedna soba i nisam saznala kako se zove, dok je druga posvećena Bogorodici i obe crkve su zaključane i ne može se ući osim vikendom. Razlog je vrlo jednostavan i tužan, neko je pokrao ikone iz crkve i od tada one se zaključavaju. Jedino se otvaraju za vikend i kad se neko venčava, krsti i radi ostalih verskih običaja.
Ukoliko i vi kao i mi, ne idete u Grčku samo da se kupate u moru, onda će vas ovaj zamak u blizini Parge zaintrigirati. Na samo 5km od Parge, nalazi se Ali pašina tvrđava ili zamak. Ova tvrđava je vrlo zanimljiva, srednje veličine i odavde se pruža pogled na celu Pargu. Već sam pisala u ovom blogu da Ali paša nije mogao da osvoji Pargu nikako, već ju je kupio od Velike Britanije. Međutim, nakon te kupovine u Pargi su stalno izbijale pobune
i neredi zbog njegove vladavine. Upravo zbog toga je on sagradio ovaj zamak, da bi mogao da posmatra situaciju u gradu. On je u ovu tvrđavu dovodio pobunjenike i tu se obračunavao sa njima.
U ovom blogu sam se maksimalno potrudila da vam dočaram sve lepote Parge i sigurno da sam nešto propustila, ali to je samo razlog da nekad u životu opet posetim ovo prelepo instagramično mesto. Ono što znam da vam zanima jesu preporuke za giros. Najukusniji giros u Pargi je ,,To Pontiako” ali i najmanji. Baš je mali i bukvalno manji nismo jeli. Neki normalan odnos cene i kvaliteta je ,,Filippas“ i tu je baš bio kakav treba da bude što se tiče veličine, a ukus je bio dobar ali ne toliko dobar kao kod ,,To Pontiako“. Cena girosa u Pargi je svuda ista, 4.5e. Što se tiče taverni i morskih plodova, od srca mogu da preporučim ,,Lithos“. Školjke su bile savršene, a cene su vrlo pristupačne.
Pogledajte i video zapise iz ovog mesta.
Comments