Na skriveno vas vodim mesto, na krajnjem jugoistoku Srbije. U pitanju je planina Ruj i jedan od njenih vrhova, Asenovo Kale. Iako na je Asenovo Kale bilo krajnji cilj ovog planinarenja, sam put do istog nas je oduševio jednako kao i cilj. Ovakva mesta su česta u Srbiji, ali nažalost nedovoljno poznata i popularna. Ja se trudim da što je u mojoj moći, ispravim tu nepravdu.
Uspon na planinu Ruj smo počeli iz Zvonačke banje. Ova banja se nalazi na oko 40 km od Pirota. Čim uđete u ovo mesto, sa desne strane puta, videćete oznaku za Asenovo Kale i tu počinje avantura. Spustili smo se u šumu i ne sluteći kakve nas sve lepote čekaju. Iako sam videla kako ova deonica izgleda na fotografijama, istina je da fotografije nekad ne mogu da dočaraju verodostojno ono što oči vide. Veoma brzo smo stigli do kamenog mosta koji je idealan za fotkanje i sišli smo ispod njega, da zabeležimo kako izgleda i odozdo. Ispod ovog mosta protiče Zvonačka reka a neki je zovu i Blatašnica.
U neposrednoj blizini ovog mosta nalazi se svojevrsno i jedinstveno čudo prirode, kanjon Cedilka. Ovaj kanjon predstavlja čudo prirode i to ne samo u jugoistočnoj Srbiji. Ovo je najuži kanjon u Srbiji, a neki tvrde da je najuži čak i u Evropi. Razdaljina između stena na nekim mestima je samo 1.5m. Naziv Cedilka je dobio zato što se voda cedi sa okolnih stena. Uz sam kanjon, a moglo bi se reći i da je deo kanjona, nalaze se tuneli u stenama kroz koje prolazi staza. Kroz ove tunele je nekad prolazila pruga i ovuda se prevozio drugi po kvalitetu kameni ugalj u Evropi i to iz rudnika u selu Rakita.
Staza dalje vodi malo kroz šumu, malo kroz livade i nije preterano zahtevna. Repetitor na ravnoj livadi nam je bio znak da nas čeka završni uspon. Iz ovog ugla Asenovo Kale podseća na očnjak, a neko mi je i rekao da ga podseća na vrh Stare Planine Babin Zub. Odavde se pruža predivan pogled na vrh, a tu je i drvena kapija sa natpisom ,,Vidikovac Asenovo Kale”. Nakon ove poljane, trebaće vam malo više koncentracije i malo bolja obuća kako biste se popeli na nekadašnju tvrđavu, a sada "samo" vrh planine Ruj ili vidikovac kako ga neki nazivaju.
Nakon kapije prolazi se kroz visoko rastinje i nakon toga kreću stene. Iako staza nije preterano ni zahtevna, a ni opasna, treba biti oprezan prilikom pentranja po ovom grebenu. Ovaj deo staze bi se mogao nazvati i kozja staza. Ta deonica nije dugačka i nakon kraćeg vremena stiže se na Asenovo Kale. Pogled sa vrha “puca“ na sve strane a najlepši je onaj na Kanjon reke Jerme.
Asenovo Kale se nalazi na 1033mnv. Postoje dve legende odakle ovom vrhu to ime.
Prema jednoj legendi Asenovo Kale je u stvari Jasenovo Kale, zato što u okolnim šumama ima mnogo jasena, a i zbog blizine sela Jasenov Del. Tokom godina J je nestalo prilikom izgovaranja imena ovog planinskog vrha. Prema drugoj legendi, ovo mesto se zove po bugarskom caru Jovanu Asenu, koji je vladao Bugarskom u XIII veku. U vreme njegove vladavine Bugarska je bila na vrhuncu moći. On je na ovom vrhu podigao utvrdu da motri na klisuru Zvonačke reke. Tu utvrdu je u XV veku ojačao despot Stefan Lazarević.
Malo niže i odvojeno od vrha se nalazi i ogroman krst. Prema priči koju sam čula, jedan otac je izneo krst na svojim leđima i postavio ga baš tu u nadi da će njegovo bolesno dete ozdraviti.
Iako smo se do Asenovog Kale popeli jednim putem, rešili smo da napravimo kružnu turu i da se spustimo drugom stazom kroz mahale sela Jasenov Del. Više o tome možete pogledati u videu na You Tube kanalu.
Comments