Paraćin – grad u srcu Srbije

“Džigerico i ti li si meso? Paraćinci i vi li ste ljudi“ Ovu čuvenu rečenicu je izrekao knjaz Miloš prilikom jedne posete Paraćinu, kada su mu Paraćinci izneli džigericu kao specijalitet i knjaz se našao uvređen, sasvim logično. I ja bih se uvredila, iskreno. Džigerica može za meze, ali ništa bez pečeno prase. Od tog događaja, Paraćinci nose nadimak džigerani.

Paraćin - Panorama

Paraćin se nalazi u srednjem Pomoravlju se nalazi na desnoj obali reke Morave i na trasi reke Crnice koja protiče kroz centar grada. Prilkom naše posete Paraćinu, sačekao nas je jak vetar koji se nije smirio celog dana i tek kasnije sam saznala da je to u Paraćinu normalno i da su džigerani navikli na takve vremenske uslove. Obilazak grada smo počeli od sinonima za centar grada a to je spomenik Pobedniku. Ovaj spomenik je otkriven 1928. godine i to povodom desetogodišnjice postojanja Srba, Hrvata i Slovenaca. Spomenik je podignut u znak sećanja na stradale u ratovima u periodu od 1912. do 1918. godine.

Paraćin

Naselje na mestu današnjeg Paraćina su osnovali Rimljani i to pod nazivom Sarmantes, najpre kao usputnu stanicu na vojničkom putu. Paraćin se pominje u povelji kneza Lazara iz 14. veka pod nazivom Trg Parakinov brod. Smatra se da je Paraćin dobio ime po Parakinu, skeledžiji grčkog porekla koji je prevozio ljude preko reke. Tokom vremena Parakin je prešlo u Paraćin. Kad smo već došli do priče o skeledžiji po kome je Paraćin dobio ime, moram da napomenem da Paraćin ima predivni kej pored reke Crnice i zaista je bilo uživanje prošetati njime, iako nas vetar nije puštao na miru.

Reka Crnica i Crkva Svete Trojice - Paraćin

Nedaleko od keja nalazi se Kulturni centar grada Paraćina i ovo nije obična zgrada. Iako se sada u ovom objektu odigravaju razna kulturna dešavanja, ova zgrada je nekad bila dvorac. Izgrađena je 1926. godine i to kao kuća tj. dvorac za stanovanje za porodicu inženjera Predraga Nikolića, bogatog Paraćinca. Predrag Nikolić je između ostalog bio i suosnivač i suvlasnik fabrike tekstilne industrije Teokarević. S obzirom da je ovaj Paraćinac imao mnogo kuća za stanovanje, ovaj dvorac je vrlo retko koristio.

Kulturni centar - Paraćin

Nakon šetnje pored keja imala sam nameru da posetim Zavičajni muzej u Paraćinu i to zato što sam naišla na informaciju da se u njemu nalaze fosilni ostaci moravskog krokodila koji je živeo u srpskom jezeru koje se nalazilo na ovom području, pre 16 milion godina. Međutim kad smo stigli do muzeja vrata su bila zaključana. Par dana pre posete Paraćinu smo proverili radno vreme muzeja i na Guglu je pisalo da je muzej otvoren svakog dana osim nedeljom. Tako da sam ovog puta ostala bez tog zadovoljstva da vidim i to čudo, moravskog krodila. Na putu do muzeja naišli smo na još jedan spomenik, Fontanu Slobode i ovaj spomenik je jedan od obeležja Paraćina. 13-og Oktobra, 1945. godine, Paraćin je konačno oslobodjen od nemačke okupacije. 30 godina kasnije, isto 13-og Oktobra, otkriven je ovaj spomenik u znak sećanja na oslobođenje grada Paraćina.

Fontana Slobode Paraćin - Jovana Jović

Šetnju kroz grad smo nastavili uz reku, koja je i zaslužna za nastanak ovog grada. Iako sada ova reka nosi naziv Crnica u prošlosti se zvala Belica. Na izvorištu ova reka je izrazito bele boje zbog krečnjačkih stena i zbog te bele boje se u prošlosti zvala Belica. Međutim, postoji priča da se za vreme vladavine Turaka održavao veliki sabor u nekoj crkvi pored reke i Turci su upali na taj skup i pobili veći deo Srba. Tela Srba, Turci su bacili u reku, reka se zacrvenela od krvi i zbog tog nemilog događaja reka je preimenovana u Crnicu.

Reka Crnica i Hotel Petrus

Na desnoj obali reke Crnice nalazi se crkva Svete Trojice, koja je posvećena Bogu - Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Ova crkva apsolutno dominira ovim gradom i vidljiva je sa svih strana. Građena je u više navrata tokom druge polovine polovine 19. veka a konačno je završena 1898. godine.

Crkva Svete Trojice - Paraćin

Ono po čemu je Paraćin možda i najpoznatiji je Vasina torta. Iza ove poslastice stoji vrlo zanimljiva priča sa srećnim krajem. Priča počinje 1908. godine u Paraćinu a glavnu ulogu igra Paraćinac po imenu Vasa Čokrljan. Vasi je žena bila trudna i u pitanju je bila rizična trudnoća. Vasa je zbog toga svoju ženu odveo u Beč, kod bečkih lekara koji su u to vreme važili za najbolje u svojoj struci. Sve je prošlo u redu, Vasina žena je rodila zdravo dete, a Vasina tašta je u znak zahvalnosti, svome zetu napravila Vasinu tortu. Vasina torta se pravi od oraha, badema, čokolade i pomorandže. Ono što je bitno znati, zašto je ta torta bila tako posebna u to vreme jeste da su pomorandže tada bile vrlo retke i prava dragocenost. Iako sam ja imala veliku želju da probam tu čuvenu tortu, nažalost nisam uspela. Vasine torte u Paraćinu ni za lek. Jedino je izgleda ima kada TO Paraćin treba da se promoviše na sajmovima turizma. Zato se ne nadajte da ćete u Paraćinu moći da probate Vasinu tortu, osim ako je unapred ne naručite u nekoj poslastičari. Vrlo zanimljivo. To je isto kao da u Leskovcu ne možete da pronađete pljeskavicu.

Vasina Torta - AI

Uprkos ovom fijasku sa Vasinom tortom, mene je grad Paraćin zaista očarao i kupio i jedva čekam da opet posetim ovaj grad po lepšem vremenu, kao i da proširim svoj obilazak i na prelepu okolinu  i prirodu kojom Paraćin obiluje.

Pogledajte i gastro turistički vodič kroz grad Paraćin, koji se nalazi na mom You Tube kanalu Jovana Jovic.