Planina natopljena krvlju - Milevska planina

Za Milevsku planinu zna vrlo mali broj ljudi i to su uglavnom stanovnici mahala oko Vlasinskog jezera i planinari. Nalazi se na 10 km od Vlasinskog jezera na samom jugoistoku Srbije, na granici sa Bugarskom, a ime je dobila po bugarskom selu Milevec.

Do najvišeg vrha Milevske planine možete doći kolima tj. ako imate malo višlji auto i ako je lepo vreme bez kiše. U suprotnom vam treba terensko vozilo. Mi smo odabrali da se malo vozimo i da malo planinarimo. Od Vlasinskog jezera smo produžili do Vlasine Stojkovićeve i odmah nakon znaka da se tu završava ta mahala smo skrenuli desno na zemljani put. Zemljanim putem smo došli do napuštene karaule, tu smo ostavili auto i dalje nastavili pešaka i uživali u prelepoj netaknutoj prirodi. Od jezera do karaule gde smo ostavili auto ima oko 6-7 km.

Prema saznanjima do kojih sam ja došla, najviši vrh Milevske planine je Krvavi kamen koji se nalazi na 1737mnv, ali neki tvrde da je najviši vrh ustvari Bandera, a da se Krvavi kamen uopšte ne nalazi na na Milevskoj planini. Kad smo stigli na naše odredište, zatekli smo oznaku za vrh Bilo (na Bugarskom) i ja sam nekako logički zaključila da pošto se Milevska planina nalazi na granici Srbija-Bugarska, Bugari su vrh nazvali Bilo a Srbi Krvavi kamen.

A odakle Krvavom kamenu to ime? Priča uopšte nije lepa ali s obzirom na blizinu bugarske granice i na našu istoriju sa njima, možete već da naslutite o čemu se radi.  U II Balkanskom ratu, 1913. god. bugarska vojska je u zoru prešla granicu pod okriljem kiše i magle i zaklala na spavanju celu srpsku graničnu postaju i uzela im konje.

Druga verzija ove priče ima isti kraj ali drugačiji početak. Naime, srpski i bugarski graničari su se svake noći družili, ali je u tom druženju bio uključen i alkohol. Jedne večeri stvari su se otrgle kontrole i desilo se to što se desilo. Takođe, postoji i nastavak priče koji je u obe verzije isti a to je da te večeri komandant postaje bio odsutan i da je ujutru zatekao zaklane srpske vojnike. Kad je to video, otišao je kod Bugara i osvetio se. Na kraju je i sebe ubio.

Iako istoriju i dešavanja ne samo sa Bugarima, ne treba da zaboravimo, to ne znači da treba da se grčevito držimo za to i da širimo nacionalnu mržnju, već moramo gledati u budućnost, zato što rat nikada nikome dobro nije doneo i uvek nedužan narod najviše nastrada.

Pogledajte i emisiju o pohodu na ovu planinu i to samo na You Tube kanalu Jovana Jovic.