Pohod na srpsku piramidu.
Planina Rtanj je planina na istoku Srbije, poznata kao drevno izvorište energije. Mnogi mitovi i legende se vezuju za ovu planinu, a ko zna, možda nisu samo mitovi. Da biste došli do najvišeg vrha – Šiljak imate na raspolaganju 2 planinarske staze. Staza koja ide sa severne staze planine je teža i zahtevnija opcija, dok je južna staza lakša ali definitivno nije laka niti nezahtevna. Mi smo naravno izabrali lakšu stazu za planinarenje koja kreće iz sela Rtanj i ova staza počinje na 700mnv. Najviši vrh Rtnja se nalazi na oko 1600mnv, što znači da je visinska razlika koju trebate savladati iz ovog sela oko 900m. Razdaljina od sela Rtanj do Šiljka je oko 8km. Znači u oba pravca biste trebalo da pređete oko 16km. Kažu da je ljudima koji često planinare potrebno oko 3 sata za ovaj podvig, međutim nama je trebalo mnogo više zato što mi nismo planinari a i usput često stajemo da fotografišemo i snimamo. Realno, odmaramo i zato što nismo u dobroj kondiciji ali to nas do sada nije sprečilo da ispunimo svoje ciljeve.
Ako se upustite u ovu avanturu predlažem da na uspon krenete što ranije. Mi smo napravili ogromnu grešku i krenuli kasno, oko 9h ujutru u sred leta. Samo ću reći da smo za taj jedan dan dobili mnogo tamniji ten, negoli da smo bili na moru 5 dana. Ukoliko krećete na ovu planinu u letnjoj sezoni obavezna oprema neka vam bude šešir i krema za sunčanje. Takođe predlažem udobnu obuću, zato što je staza većim delom kamenita, što bi se reklo kozja staza. Ono što je neophodno da znate pre polaska jeste da je Rtanj poznata i kao SUVA planina. Na ovoj planini nema izvora, sva voda ponire negde u dubinu ali ne izlazi nigde i zato OBAVEZNO ponesite što više vode.
Prvi deo staze ka Šiljku je zemljani put i kroz šumu što je odlično zato što niste direktno izloženi suncu. Međutim, to je samo jedna trećina puta i nakon šumovitog dela izlazite na kozju stazu kojom ćete koračati sve do vrha. Dok se krećete ka vrhu (ili u našem slučaju dok smo se vukli) vegetacije je sve manje i manje, a staza je sve više i više prilagođena za divokoze. U nekom trenutku ukazaće vam se “piramida”, veličanstvena i moćna. Pogled na tu veličanstvenost daje snagu da nastavite dalje. Planinarska ruta je lepo obeležena i ne postoji šansa da zalutate. U toku letnjih meseci ovde ćete sresti brojne ljude koji dolaze da beru lekovito bilje. Ova planina je izuuetno bogata biljkama i ljudi maksimalno iskorišćavaju njihova svojstva. Naravno da biste brali lekovito bilje, potrebno je da se razumete u isto.
Na oko 2 km od vrha, noge su već počele da nas izdaju. Sunce je bilo visoko na nebu što je dodatno otežavalo hod. Primetili smo neke prečice preko livada do Šiljka ali smo odabrali da i dalje idemo u cik-cak iliti obilaznim putem, zato što nismo imali snagu da se penjemo kao uz masnu banderu. Bilo je previše strmo za naše umorne noge. Što smo bili bliže vrhu vetar je sve jače duvao, a oblaci su brzo preletali iznad naših glava. To je bila dovoljna motivacija za nastavak do vrha. Nakon otprilike 4 sata hoda (tu računam i 126 pauze za odmor) konačno smo stigli. Osvojili smo piramidu i piramida je osvojila nas. Osećaj zadovoljstva – nemerljiv. Umor – skoro pa nestao.
O Rtnju kruže brojne priče. Najpoznatija je ona da je Rtanj ustvari piramida i da ga vanzemaljci posećuju. Mi nažalost nismo sreli nijednog, ni oni nisu toliko ludi da dolaze tu u sred leta u podne. Zatim su tu priče da ovde postoji snažno energetsko polje koje leči, zatim da je ovo dom rtanjskog čarobnjaka… Sigurna sam da postoji još neka, ali ovo su neke najzanimljivije po meni. Na vrhu Rtnja se nalazi srušena kapela a otkud ona tu i zašto je srušena? Bogata porodica Minh je nekada imala fabriku štofova u Paraćinu a kasnije i rudnik uglja. Glava porodice Minh, Julius je izvršio samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima i njegova supruga Greta je rešila da podigne kapelu u njegovu čast na vrhu Rtnja. Kapela je osveštena 1936. god. i u njenoj gradnji je učestvovalo 1000 radnika. Kapela je srušena 1992. god. Neka budala je dinamitom raznela kapelu zbog raznoraznih priča da je u kapeli postojalo skriveno blago. Postoji inicijativa da se ova kapela obnovi, a da li će do toga doći, videćemo.
Kad se na kraju svedu utisci sa ove avanture mogu reći da je ovo bilo jedno predivno iskustvo. Naporno, zahtevno ali osećaj koji ostaje nakon uspona na piramidu vam ne mogu opisati, morate to sami da iskusite. Ono što moram da napomenem da je silazak sa ove planine možda još i naporniji od uspona zato što je staza vrlo, vrlo strma, puna oštrog kamenja i nas je to dodatno dotuklo. Nakon ovog uspona, otišli smo do smeštaja u Boljevcu koji smo ranije rezervisali preko booking.com. Tako da ukoliko dolazite iz daleka da biste osvojili ovo planinu, predlažem rezervaciju smeštaja u Boljevcu.
Obavezno pogledajte i video na You Tube kanalu Jovana Jovic, možete naći korisne informacije i iz prve ruke videti šta vas čeka ako se odlučite na ovu avanturu.
Vedro nebo!
Commenti